Entradas populares

miércoles, 17 de octubre de 2012

Floriram por engano as rosas bravas
Floriram por engano as rosas bravas 
No Inverno: veio o vento desfolhá-las... 
Em que cismas, meu bem? Porque me calas 
As vozes com que há pouco me enganavas?

Castelos doidos! Tão cedo caístes!... 
Onde vamos, alheio o pensamento, 
De mãos dadas? Teus olhos, que um momento 
Perscrutaram nos meus, como vão tristes!

E sobre nós cai nupcial a neve, 
Surda, em triunfo, pétalas, de leve 
Juncando o chão, na acrópole de gelos...

Em redor do teu vulto é como um véu! 
Quem as esparze – quanta flor! – do céu, 
Sobre nós dois, sobre os nossos cabelos?

Camilo Pessanha
 
Процветаше грешком дивље руже
у зиму, дошао је ветар и окрунио их је
у ком си расколу, добро моје, што ми прећуткујеш
гласе којима до скоро варала си ме?

Замкови луди! Падосте тако рано!
Куда идемо, мисао отуђена,
руку под руку.Твоје очи се у једном трену
у моје упише, како ли су тужне само!
 
А по нама пада снег, невестињски бео,
глув, победнички, латице од лаке
трске је тло. На акропољу ледном.
 
А око твог лица налик је на вео
ко ли га посипа-колико цветова- паде
с неба по нама по власима нашим...
Превод: Анамарија Мариновић