un poema de Juan del Encina traducido al serbio

  ¡No te tardes que me muero
    Carcelero,
no te tardes que me muero!

   Apresura tu venida
porque no pierda la vida
que la fe no está perdida.
    Carcelero,
¡no te tardes que me muero!
Bien sabes que la tardança
trae gran desconfiança;
ven y cumple mi esperança,
carcelero,
no te tardes que me muero!

   Sácame de esta cadena,
que recibo muy gran pena
pues tu tardar me condena.
    Carcelero,
¡no te tardes que me muero!

   La primera vez que me viste,
sin lo sentir me venciste;
suéltame pues me prendiste.
    Carcelero,
¡no te tardes que me muero!

   La llave para soltarme
he de ser galardonarme,
prometiendo no olvidarme.
    Carcelero,
¡no te tardes que me muero!


Fin

Y siempre cuanto vivieres
haré lo que tú quisieres
si merced hacerme quieres.
Carcelero,
no te tardes que me muero.
Не одоцни јер сам на умору Хуан дел Енсина

Не одоцни јер сам на умору
тамичару
Не одоцни, јер сам на умору!

Убрзај долазак свој
да не изгубим живот свој
јер вера јоште постоји,
тамничару,
не одоцни јер сам на умору.

Добро знаш да одоцњење
носи велико неповерење
Дођи и испуни моје надање
тамничару,
не одоцни јер сам на умору!

Избави ме из овог синџира
јер велику казну примам
одоцњење твоје осудом ме дарива
тамничару,  не одоцни јер сам на умору!

Први пут кад видео си ме
Да не осетих победио си ме
пусти ме, јер везао си ме
тамничару,
не одоцни јер сам на умору!

Кључ да ме ослободиш
биће тај да ме наградиш
обећањем да ме не заборавиш,
тамичару,
не одоцни јер сам на умору!

Крај

И све док будем био жив
Радићу све што хоћеш ти
Ако желиш милост да учиниш ми
тамничару,
не одоцни јер сам на умору!
Превод: Анамарија Мариновић